Manastir sv.Arhangela Mihaila i sveti klin

Prisustvo, cuda i znacaj manastira sv. Arhangel Mihail na Tasosu, povezani su sa istorijom sv. klina (eksera) koji je bio zabijen u Hristovu desnu ruku kada je bio raspet.
U cetvrtom veku, majka Konstantina Velikog odlucila je da sagradi crkve na svim mestima koja su vazna za Hristov zivot. Tokom kopanja za hram sv. Vaskrsenja tj. groba Hristovog, pronadjen je Hristov Casni Krst koji je odnet u Carigrad.




















Jedan od vizantijskih careva obnovio je manastir Filotej na Svetoj Gori i poklonio mu mnogo svetinja, a izmedju ostalog i sveti klin.
Kada su Turci osvojili Grcku nametnuli su manastirima velike poreze pa su monasi iz manastira Filotej odlucili da posalju nekoliko kaludjera sa svetinjama, izmedju ostalog i sveti klin, u ostale pravoslavne zemlje, Rusiju, Srbiju,Rumuniju, kako bi im one zauzvrat poslale pomoc. Kaludjere je zahvatila oluja pa su bili prinudjeni da se iskrcaju na Tasos, na mestu gde se nalazila kapelica sv. Arhangela. Ubrzo zatim na isto mesto stigli su i gusari koji su opljackali i pobili kaludjere, ali je jedan od kaludjera pre toga uspeo da sakrije svetinje izmedju kamenja, u zidu stare kapelice.
Nedugo posle, covek po imenu Jovan,izlecio se od teske bolesti na izvoru manastira sv. Arhangela pa je u znak zahvalnosti odlucio da obnovi crkvu. Graditelji su u zidu pronasli srebrni kovcezic sa svetinjama kao i drveni krst sa klinom. Kada su iz manastira Filotej saznali da su svetinje pronadjene na Tasosu, naredili su da se odmah vrate manastiru Filotej sto je i ucinjeno. Medjutim sv. Arhangel Mihail je zeleo da sv. klin ostane na Tasosu pa je, javljajuci se u snu kaludjerima manastira Filotej, naredjivao da se sv. klin vrati na Tasos. S obzirom da ga kaludjeri nisu poslusali jednog dana su primetili da klina nema i da se sam sv. Arhangel pobrinuo za to da se klin nadje tamo gde mu je i mesto, u manastir sv. Arhangela. I dan danas se taj dan povratka sv. klina, obelezava na Tasosu tj. u Teologosu, nedelju dana posle Uskrsa.

Sve do 1974. na mestu danasnjeg manastira sv. Arhangel Mihail postojala je mala crkvica sa svetim izvorom o kojoj su brinuli kaludjeri smesteni u selu Teologos.
Pomenute godine na Tasos je dosla mala zajednica monahinja koja je osnovala zenski manastir sv. Arhangela i sagradila konake u kojima godisnje prenoci hiljadu hodocasnika.

Poslednjih godina gradi se jos jedna velelepna crkva kao i jos manastirskih prostorija.
Sveti klin se i sada cuva u manastiru i mozete ga videti na samom ulazu u manastir sa desne strane.

Manastir svetog Arhangela Mihaila i sveti izvor

Manastir sv. Arhangle Mihaila se nalazi na 15km od Potosa, na samoj litici, sa koje se pruza fantastican pogled prema moru i Svetoj Gori. Ovaj manastir je bio jako znacajan kroz istoriju Tasosa kao i dan danas, i smatram da zasluzuje da o njemu malo pisem.
Manastir je znacajan pre svega po sv. klinu iz Hristove ruke sa raspeca, koji se cuva u njemu,kao i zbog izvora sv. vode koja ima isceliteljsku moc. Na hiljade hodocasnika dolazi na Tasos da se pokloni sv. Arhangelu Mihailu.
Krajem 11.veka jedan kaludjer Luka, ziveo je samackim zivotom u selu u centralnom Tasosu. Tu je sagradio kapelicu posvecenu sv. Jovanu Bogoslovu (Teologu) te je selo dobilo naziv Teologos.


















Vremenom je pocelo da mu sveta svakodonevno susretanje sa mestanima sela Teologos, pa je posle 14 godina provedenih u Teologosu, resio da se osami i predje u nenaseljenu oblast na jugoistocnoj strani ostrva. Tu je sagradio malu kapelu sa kupolom koja i danas postoji.
Posle nekoliko godina krenuo je dalje ka zapadu i naselio se blizu mesta gde se sada nalazi manastir.

Posle dvadeset godina provedenih, u toj "pustinji", javio mu se sv. Arhangel Mihail i saopstio mu da ce ga za 3 godine uzeti Gospod sebi. S obzirom da je Luka sumnjao da je pred njim sam Arhangel, da bi ga uverio sv. Arhangel je lupio stapom u stenu i iz nje je potekla sveta voda. Rekao mu je da na tom mestu podigne crkvu kako bi se narod lecio, duhovno i telesno.
Od toga dana svakodnevno su dolazili bolesni u potrazi za lekom.
Posle smrti kaludjera, u manastiru je ostao sam njegov ucenih Ksenofont, koji je ubrzo uvideo da ne moze sam voditi manastir, pa je odlucio da se preseli na Svetu Goru u manastir Filotej. Tada je odluceno da se manastir sv. Arhangel pripoji manastiju Filotej, te tako i dan danas njemu pripada. To je razlog sto se u manastiru praznici slave po starom kalnedaru kao i u Srbiji. Tako je zaista pravo zadovoljstvo, nama Srpkinjama, otici u manastir, na sluzbu, na nas Bozic kada je Grcima sasvim obican dan.

Kada su Turci 1453.godine zauzeli Tasos bili su ozlojedjeni sto se manastir sv. Arhangela toliko postuje (dolazili su vernici iz svih krajeva Vizantije)pa su odlucili da ucine nesto kako bi to sprecili. Jedan Turcin je prisao izvoru i oskrnavio ga. Pao je istog trena mrtav, ali je izvor tog trenutka presusio. S obzirom da u bolesni nastavili da dolaze na izvor po izlecenje i nocima cekali da voda ponovo potece, sv. Arhangel se javio svesteniku Dimitriju i rekao da ispod crkve postoji pecina i da vernici udju u nju, pronadju izvor i izlece se.
I dan danas postoji izvor u pecini. Nalazi se ispod crkve i do njega vodi duga stazica tj. tunelcic koji je jako uzak i nizak, da se mora do izvora doci na kolenima. Kazu da izvor zaista isceljuje sve bolesne koji sa verom na kolenima dodju do njega i umiju se. Retki su turisti koji odlaze do izvora, a upoznala sam nase ljude koji smatraju da su zahvaljujuci ovom izvoru i sv. Arhangelu Mihailu dobili dete.

Manastir Panagija u Marijesu

Manastir Panagija se nalazi na putu prema Marijesu. Pre samog sela Marijes videcete oznaku skretanja udesno za manastir. Kao sto sam vec u jednom postu napisala, put prema Marijesu jeste jako prijatan, zbog zaista predivnih plantaza maslina i uopste predivne prirode kroz koju se proteze put. Mozete videti mnogo listopadnog drveca kao i breze, sto zaista nije slucaj sa ostatkom ostrva. Morate voziti pazljivo, jer su cesto velika stada ovaca i njihovih mladunaca na samom putu.

Manastir Panagija nije komercijalizovan i retko cete tamo sresti turiste. Izgradjen je 1813. godine. Manastir je muski i u njemu zivi samo jedan kaludjer. Na mestu manastira nekada je postojao samo izvor slatke vode. Na tom izvoru je, nepoznato kako, dospela cuvena ikona presvete Bogorodice, koju su nekada davno ukrali pirati. Na tom izvoru desavala su se razna cuda i isceljenja, toliko da se to proculo po celoj Grckoj.

U to vreme postojao je neki bogati Turcin u Konstantinopolju cija je zena bila nepokretna. Pokusavao je na sve moguce nacine da je izleci, vodio je kod najboljih lekara, ali nije uspeo. S obzirom da se za lekovito dejstvo izvora u Marijesu nadaleko culo, Turcin je odlucio da dovede svoju zenu na izvor ne bi li i to probao. Po dolasku na ostrvo obecao je da ce, ukoliko mu se zena izleci, kupiti veliko imanje oko izvora i sagraditi crkvu. Zena se zaista izlecila te je tako i sagradjena crkva, a zatim i manastir na samom izvoru, te i dan danas dolaze ljudi po isceljenje. Obicaj je da se ljudi, kojima sveta Bogorodica pomogne da se izlece, vrate u manastir i donesu kandilo. Tako je plafon manastira tj. crkve prepun kandila. Osim toga, na dverima se nalazi veliki broj plocica na kojima su predstavljeni razni delovi tela ljudi koji su bolesni.

Voda sa izvora je prava planinska i jako pitka, te turisti obicno ponesu sa sobom flasice kako bi natocili i poneli kuci.

Manastir je mali i smesten izmedju maslinjaka. Prosle godine sam organizovala izlet do manastira i utisci su uvek bili pozitivni, jer samo to okruzenje, crkva, cuvena ikona Bogorodicina i izvor deluju umirujuce.