Selo Kastro, Tasos

Turisti tokom svog letovanja na Tasosu obidju i selo Kastro. Po meni za tim nema potrebe, jer ovo selo zivi samo tokom zime. Leti selo lici na neko lepo vikend naselje na vrhu planine i mozda nema svrhe od 10 dana jedan potrositi na Kastro.

Sta predstavlja Kastro ostrvljanima?
Kastro je srednjevekovno selo, smesteno u centru ostrva, na 650m nadmorske visine. Njegovo ime potice od tvrdjave (na grckom kastro) koja je nekada ranije postojala na tom mestu. Kastro je najstarije mesto na Tasosu. Nastalo je tako sto su se ostrvljani naseljavali sto dalje od obale kako bi se sakrili od gusara.

Kako su se mestani Kastra s godinama postepeno spustali na obalu zbog ribolova koji im je bio osnovno zanimanje tako su se kuce u Kastru postepeno urusavale. Pre dvadesestak godina na mestu gde je nekada bilo selo ostale su samo rusevine i crkva sv. Atanasija u centru sela. Onda su nekim cudom Tasicani poceli da obnavljaju stare kuce jednu po jednu. Za nekoliko godina Kastro se ponovo podigao kao ptica iz pepela. Tako ovo selo zazivi svakog janura oko praznika posvecenog sv. Atanasiju kao i za vreme prvomajskih praznika.

Obnavljanje starih kuca zaista predstavlja lep cin ostrvljana da sprece nestajanje uspomene na selo Kastro koje je njihovim precima godinama bilo utociste od gusara. Izgradnja vikendica ili velikih kuca u Kastru vredna je postovanja narocito ako se u zme u obzir da na samom Tasosu, ali i van njega postoji zaista puno lepsih i atraktivnijih lokacija za vikend kucu. Medjutim kolektivni odlazak u Kastro i boravak od nekoliko nedelja predstavlja povratak svojim korenima i zaista je tih dana neverovatno jak osecaj preplitanja proslosti i sadasnjosti.

Dakle mesec januar je. Prosla je naporna berba maslina u novembru, prosli su praznici u decembru, Nova godina i negde oko pravoslavnog Bozica Tasicani se spremaju za odlazak u Kastro (narocito jug ostrva). Uvek vlada posebna euforija oko tog odlaska...to je bukvalno kratkotrajno preseljenje ostvljana sa juga u Kastro...i tih dana vladaju neverovatni mir i tisina u Limenariji i Potosu...pomalo sablasni...
Zato je u Kastru zivo kao nekada ranije i mozda jos vise. Zapravo, svaka mala kucica primi po nekoliko porodica. Tih dana se spava u Kastru i po podovima...Mnogi i ne spavaju nocima...

Da krenem iz pocetka...
Nemaju svi ostrvljani svoje vikendice i kuce u Kastru, ali svako ima bar nekog prijatlja koji ima kucu...Tako su sve kuce pune odraslih i dece...mladi se cesto organizuju i odlaze u grupama cak i po dvadesetak na jednom mestu...Tih dana medjusobno se posecuju i oni ljudi koji se ne znaju licno...zapravo svako moze da pokuca na vrata i svrati na kafu...atmosfera je zaista srdacna u svim kucama i u celom selu...Veceri su rezervisane za veselje...mnogo se pije, mnogo peva, mnogo igra...buzuki se cuje iz svake kucice- uzivo, trbusne plesacice kuckaju na vrata, a Grci ih naravno rasirenih ruku prihvataju...i tako do zore...a sutra sve iz pocetka.

Tokom dana postoji korzo, skoro zaboravljena rec u srpskom...Stariji ljudi, bakice i dekice, sede na svojim terasama i posmatraju "setace"...

Dan pre sv.Atanasija svestenik krece da obidje parohijane i presece kolac. Zaista je interesantno videti taj prizor: stari svestenik sa dugom, sedom kosom kuca od vrata do vrata i svuda biva sa strahopostovanjem primljen. Na Tasosu jos uvek svestenici imaju autoritet te se tako domacice trude da sve urade kako treba pre njegovog dolaska, kako ne bi bile izgrdjene. Deci su u Grckoj od malena crkva i svestenici bliski te oni svestenika dozvivljavaju kao neko drago bice koje ce izgrliti i kome ce sedeti u krilu. Na sam dan sv. Atanasija crkva je puna zaista poboznog naroda...
Na kraju sela, na mestu gde je bila tvrdjava nalazi se mala kapelica na samoj litici gde se pale svece za duse predaka, a odmah pored kapelice je i jedna mala prostorija u kojoj se cuvaju kovcezici sa njihovim kostima...

Kucice u samom Kastru jesu uglavnom od kamena, i postoji zakon po kome svi objekti u selu moraju biti izgradjeni u tradicionalnom stilu. Enterijer ovih vikendica je takodje uredjen u etno stilu. Svaka kuca ima kamin i to je i nacin zagrevanja kuce, a sluzi i za rostiljanje...Nema struje u selu...tako da su veceri sa lampama "gasarkama" jako romanticne...Nocu su iznad ulaznih vrata svih kuca i na prozorima upaljeni fenjeri koji predstavljaju jedino svetlo u selu u mrklom mraku.
U centru Kastra nalazi se seoska kafana koja je puna ljudi i dima, kao u stara dobra vremena...kafana i crkva dele isto dvoriste, te se i sam svestenik cesto pridruzi u ispijanju uza svojim parohijanima...Pored crkve je mali park koji je centar okupljanja mladih...

Sve u svemu jako romanticno i originalno...Mladi Tasicani obozavaju ovaj praznik jer su tada svi mladi sa gotovo celog ostrva na jednom malom prostoru, i tako usko upuceni jedni na druge. To je odlicna prilika za nova poznanstva, radjanje novih ljubavi i ucvrsivanje vec postojecih...Deca vole boravak u Kastru, jer ih je svaka kuca puna, sto je idealno za njihove ludorije... Odrasli imaju priliku da daju sebi oduska i dobro se odmore od svakodnevnog zivota i prikupe snagu za letnju sezonu koja dolazi.

Na fotografijama ispod mozete videti kapelicu na litici, atmosferu ispred seoske kafane, "osposobljavanje" neobnovljenih kuca od strane mladih kako bi se izdvojili od odraslih i na kraju radjanje sunca posle neprospavane noci.

Tradicionalna sela na Tasosu

Kastro je srednjevekovno selo smesteno u centru samog ostrva, na nadmorskoj visini od 650m. Selo je dobilo ime po rusevinama starog zamka koji se nalazio u selu. Kastro je najverovatnije najstarije selo na ostrvu. S obzirom da su se svi iz sela spustili na obalu u selu su ostale samo zidine starih kuca. Jedino je crkva ostala u celini. Selo se vidi sa obale, a nastalo je tako sto su ostrvljani zeleli da pobegnu u planinu kako bi izblegli napade Pirata. Najveci povratak Kastrana na obalu desio se pocetkom devetnaestog veka kada je nemacka kompanija Spiedel otvorila rudnik u Limenariji. Jos jedan razlog za napustanje Kastra bile su i plantaze maslina koje su se nalazile pored obale. Poslendjih godina ostrvljani su obnovili svoje kuce tako da ovo selo potpuno zazivi svakog januara kada se slavi dan sv. Atanasiosa kome je posvecana crkva u centru sela. Pored crkve nalazi se i mala taverna.

Do Marijesa mozete doci prijatnom voznjom putem koji prolazi kroz maslinjake i borove...Na putu do samog sela proci cete pored manastira sv. Bogorodice. Samo selo atraktivno je zbog svojih uskih ulicica i tradicionalnh kucica. U ovom selu oseticete duh stare Grcke. Nekoliko kilometara izvan sela nalazi se malo jezerce sa lepim slapovima. Put do jezera je zemljani i prasnjav. Pored jezera mozete kupiti domaci med kao i maslinovo ulje, a mozete napraviti i lep piknik.

Selo potice iz Vizantijskog vremena. Nalazi se na 12 km severoistocno od skale Marijes, ali se do njega moze doci i putem iz Limenarije. Marijes se nalazi na 200m nadmorske visine i ima oko 700 zitelja koji se uglavnom bave stocarstvom i pcelarstvom. Po jednoj legendi selo je jednom prilikom bilo potpuno unisteno od strane Pirata. Taj napad pirata prezivele su samo dve zene, a i jedna i druga su se zvale Marija. Kazu da je zbog toga selo dobilo ime Marijes. U selu postoji mala prodavnica i jedna taverna. Marijes nije turisticko mesto. Turisti obicno prodju kroz njega na putu do jezera.

Rahoni je staro selo ciji veliki deo pripada Svetoj Gori. Nalazi se na 4km od obale. Po legendi ljudi su se naselili pored reke u kojoj se okupala jedna slepa zena, Bugarka, koja je nakon sto joj je slucajno voda usla u oci progledala. Zbog toga je pored reke sagradjena crkva posvecena sv. Bogorodici. Izgradjena je u 19.veku na mestu sa predivnim pogledom, u hladovini platana, pored doline sa kristalno cistom vodom. Crkva slavi dan presvete Bogorodice, 15. avgusta. Toga dana, posle liturgije, pocinje proslava na kojoj se sluzi tradicionalno jelo "klubani", koje je na neki nacin crkveno jelo, a sprema se sa pirincem i teletinom. Ukoliko ste 15. avgusta na Tasosu nemojte propustiti ovu proslavu.

Selo Rahoni je poznato po prozivodima od maslina, pre svega maslinovim uljem kao i po medu i orasima. Kazu da su masline koje rastu u Rahoniju, zajedno sa onima u Prinosu, najstarije na ostrvu i mnoga stabla su starija od 900 godina.Selo je zadrzalo svoju orginalnost i starinu i mozda je to razlog sto ga turisti ne posecuju u velikom broju.

Kazaviti je definitvno jedno od najtradicionalnijih sela na Thassosu. Danas se u njemu mogu videti ostaci stare skole, starih kuca i crkava, ali ono sto je najveca draz ovog mesta jeste osecaj da ste na rajskom mestu sa predivnom pesmom slavuja i zuborom obliznjeg potoka. Seloje bilo poznato po dobrom skolskom sistemu. Priroda u Kazavitiju je zaista prelepa i Kazaviti je definitivno jedno od prvih mesta koje turisti posete po dolasku na Tasos. U samom selu postoji mnogo taverni sa ukusnom hranom, pre svega jagnjetinom. Vecina stanovnika se preselila u Prinos. U centru sela nalaze se lepe taverne, hladovina i prelep pogled na obalu. Ovo selo je jedan od mojih favorita na Tasosu.

Kazaviti je nemoguce videti sa obale i jedino je selo do kojeg Pirati nikada nisu uspeli da dodju i opljackaju, jer je bilo jako dobro sakriveno.

Istorija Teologosa proteze se do antickih vremena. Pored Teologosa otkriveno je naselje i grobnica iz 8 veka pre nove ere. Sve do polovine proslog veka Teologos je bio prestonica ostrva. Za razliku od drugih planinskih sela, Teologos je i danas zivo selo, sa velikim brojem stanovnika, skolom... U skoli trenutno ima 80 djaka od kojih skoro polovinu cine albanska deca i ono zauzima jednu trecinu celokupne povrsine ostrva.

Teologos je bio najvaznije mesto na ostrvu u celom proslom veku. Osim sto je bio prestonica bio je i sediste za okolna mesta: Potos, Pefkari, Psiliamos, Astris i Kinira. U ovim mestima ima ukupno 2000 stanovnika.

Teologos je svakako jedno od najlepsih mesta na ostrvu i obavezno ga treba posetiti. Kada stupite na tlo Teologosa ucinice vam se da je vreme stalo.

Panagija je tipicno tradicionalno grcko selo sa bogatom istorijom. Ime je dobilo po crkvi koja je posvecena presvetoj Bogorodici (Panagiji) koja je sagradjena 1832. godine u cast oca Panagiosa. Panagija je jedno od nabogatijih i najvaznijih sela na ostrvu i nastalo je pre oko 300 godina. Ubrzo posle revolucije 1831. godine postalo je prestonica ostrva. Tada je imalo i poseban metalni novac.

Selo je smesteno ispod planinskog vrha, na jednoj planinskoj strani te ga je nemoguce videti se otvorenog mora. Uske ulicice i stare tradicionalne kuce sa kamenim krovovima, male radnjice odlika su ovog mesta. Selo je poznato i po mnogim izvorima od kojih je najpoznatiji izvor ljubavi za koji se veze prica da se svaka devojka koja se napije vode sa izvora udaje na ostrvu. Tu se nalazi i most ljubavi. Voda sa izvora dolazi iz srca planine i tako je hladna da je gotovo nemoguce piti. Selo je poznato i po proizvodnji maslinovog ulja kao i razlicitih tradicionalnih poslastica.

U selu je svojevremno bilo 12 crkava. Danas selo ima 890 zitelja.