Pijacni dan u Prinosu, Thassos

Primetila sam da je mnogim nasim turistima jako bitno da posete pijacu na Tasosu.

Pijacni dan je ponedeljak i to samo u Prinosu.

Smatram da je zaista nepotrebno trositi vreme i novac odlaskom do pijace u Prinosu.

Pre svega roba je ista kao i na pijacama u Srbiji, ali dosta skuplja. Kvalitet-kineski-isti kao i kod nas, a osim toga izbor jako siromasan.

Osim garderobe moze se kupiti i voce koje je samo za nijansu jeftinije nego u super-marketima.

Ipsarion, Thassos

Konacno post o Ipsarionu.

Ipsarion je najvisi vrh na Tasosu (1204)

Razlog zbog kojeg mi je trebalo malo vise vremena da napisem nesto o njemu, jeste taj sto se nikada nisam popela do vrha:) Nije da nisam avanturista, ali leti sam jako zauzeta, a i kada imam vremena onda neko drugi nema, jer se ipak ne bih sama upustila u takvu avanturu, tako
se kockice nisu poklopile za moj odlazak...

Razgovarala sam malo sa ostrvljanima i dobila sledece informacije.

Ukoliko zelite da pesacite do vrha onda je najbolje da izaberete put iz Potamije. Do vrha ce vam biti potrebno 3 sata, normalnim hodom. Put je obelezen, stazice su uske i strme i treba voditi racuna.

























Bitno je poci sto ranije, jer cim sunce jace zasija pogled sa Ipsariona na more nije tako jasan. Za pesacenje je bolje izabrati put iz Potamije i zato sto su pejzazi zivopisniji.

Uputstvo na pocetku puta iz Potamije.

Ukoliko ne zelite da pesacite, a zelite da ipak vidite Ipsarion onda imate mogucnost da krenete iz sela Marijes. Ono je udaljeno nekih 11km od vrha.























Put je pogodniji za dzip, ali kako ostrvljani kazu postoji samo nekoliko kriticnih delova na putu te uporni mogu izaci i svojim kolima do vrha. U jednoj tacki iznad Marijesa put se spaja sa putem iz Teologosa. To znaci da do Ipsariona mozete doci i iz Teologosa, ali je taj put jos losiji nego put iz Marijesa i dug 15-ak kilometara. Ukoliko krecete iz Marijesa dzipom (ili svojim kolima) mozete se pribiliziti vrhu na 200m.



















Moram vam skrenuti paznju na to da i na Tasosu ima zmija, narocito u planinskim predelima te tako treba i o tome voditi racuna.

Na internetu sam pronasla podatak da na putu za Ipsarion mozete videti retke ptice.

Ne zaboravite da se po dolasku na vrh upisete u knjigu utisaka i tako ostavite svoj mali trag u vremenu.

Zahvaljujuci Ipsarionu i mnogobrojnim brdima Tasos ima veoma dobru klimu. Noci su hladne, a danju pirka vetar koji osvezava dovoljno, a ipak ne smeta.
























Gradonacelnik je obecao da ce ove godine napraviti zicaru do Ipsariona, ali koliko vidim jos uvek je nema. Grcka je ovo, a Grci su jako slicni nama...tako da...bice za jedno 10-ak godina:)

Zbog ovog pogleda na Potamiju i Golden beach vredi pesaciti, ali ako zelite da se more ovako jasno vidi, polazak mora biti minimum u 5h.









































Pogled na ostrvo koje pripada Tasosu, Tasopula ili mali Tasos i na Keramoti.
























Na putu do Ipsariona zimi.

Najinteresantniji opis puta do Ipsariona dala je gnjavatorix, na forumu o putovanjima na krstarici, i on izgleda ovako:



"Ustajanje u 7:15, pekara i pokret. Ovaj dan smo sebi zacrtali najvisi vrh ostrva – Ipsarion, 1206 m. U Potamiju smo stigli u 9, pronasli putokaz za Mountain Walkway to Ipsarion i avantura je pocela.






















Zapravo, nismo znali sta da ocekujemo, racunali smo na neka 3 sata hoda do vrha, po stazi. Medjutim 3 sata su se, uz nas (bolje receno – moj) tempo pretvorila u 4, ali valjalo bi tu uracunati i cinjenicu da ni staze bas nisu bile staze. Nakon klasicne staze na kojoj su drveni putokazi (koji otpadnu kad ih popreko pogledate, ali se, verujte na rec, lako vracaju na stupcice, gde ponovo stoje jednako kljakavo), mozete da se oslonite jedino na crvene markacije na stenama i kamenju.

Ograde zaboravite, od litica vas deli samo paprat... vrlo utesno! Neposredno pred vrh (jedan Ceh nam je rekao “300 metres” i odskakutao dalje, mi taman pomislili kako smo blizu, a onda smo se penjali jos sat vremena... mozda je mislio 300 metara u visinu... nikad necemo znati) je planinarski dom. Sama cinjenica da je ovde neko krocio pre vas, uspeva donekle da vas utesi. Usput nailazite na potpuno neocekivane pejzaze koje niste videli u turistickim brosurama Tasosa... bar ne u nasim agencijama






















Cesi i Nemci masovno dolaze na Tasos ciljano, znajuci da tu mogu da se kupaju i planinare... Uz kozje staze kojima smo se mi vukli, oni skakucu... Nakon 4 sata, osusenog nosa od vetra koji neprekidno udara, nakon table za koju ste mislili da na njoj pise 200 m, a onda ste shvatili da pise 2000 m (kriza tipa – ja ovo ne mogu, ja ne mogu vise... a on kaze samo – iza sledece krivine je...), sledi slatko zadovoljstvo – konacno shvatate da ste na ostrvu i da vas okruzuje voda, voda i samo voda. U daljini vidite Keramoti, Atos... sve.


I taman kad vas prozme zadovoljstvo sto ste postigli nesto veliko, primetite da oko vas sve vrvi od nemackih turista koji su iskoristili pogodnosti civilizacije i na vrh dosli dzipovima... babe u japankama... japankama!!! A ja u 2 majice, duksu i plasticnoj jakni... ona u papucama!!! Ali ipak, taj osecaj postizanja necega... ne moze da se meri... Upisali smo se u knjigu utisaka"




























Po meni najlepse fotografije koje se mogu naci na internetu postavila je cmoka, takodje na forumu krstarice, u temi Tasos u reci i slici:

Vodopad u Kastru, Thassos

U postu o Kastru nisam pomenula vodopad, a trebalo je...
Kastro je udaljen 16km od Limenarije. Put do Kastra je zemljani i na nekim mestima pun rupa. Zato je bolje ici motorom ili dzipom. Tokom leta u selu radi samo jedna taverna u centru sela pa je gotovo postala tradicija da se do nje svrati kako bi se dobile instrukcije za odlazak do vodopada. Vlasnik tavernice, Kosta, uvek je ljubazan i spreman da vam na karti ili papiru nacrta put do vodopada. Ono sto je bitno jeste da se do vodopada ne moze doci kolima, vec mora da se pesaci i to otprilike sat vremena. U prolece je vodopad najraskosniji pa na pocetku sezone predstavlja odlicno mesto za kupanje i naravno osvezenje posle dugog pesacenja po suncu.

Skala Marijes (Marion), Thassos

Skala Marijes (Marion), po meni, je jedno od najljupkijih mesta na Tasosu. Ono je sacuvalo svoj stari izgled i mozda jedino mesto na ciji izgled turizam nije uticao. Drugim recima, dolaskom u skalu Marijes ucinice vam se da je vreme stalo. Kucice su stare, sazidane sasvim jedna uz drugu, ulicice veoma uske.

Skala Marijes je u uskoj vezi sa Svetom Gorom. Mnogo monaha na Svetoj Gori potice iz ovog mesta tako da su 3 grcka manastira sa Svete Gore i danas vlasnici "zemlje" u skali.

Skala Marijes je dobila ime po dogadjaju koji se desio pre mnogo godina, kada je su u napadu gusara stradali svi mestani jednog sela u unutrasnjosti ostrva. Prezivela je samo jedna zena po imenu Marija.

Ovo je veoma malo mesto i nema veliki smestajni kapacitet. Turisti koji vole mala, romanticna mesta stalno se vracaju u skalu Marijes. Kazu da vecina vlasnika vila iz godine u godinu ima iste goste. Upoznala sam nase ljude, iz Srbije dakle, koji vise od 15 godina letuju u ovom mestascetu.

Pre desetak godina veliki broj turista na Tasosu cinili su Italijani. Poslednjih godina ne dolaze u tolikom broju. Jedino je skala Marijes sacuvala svoje italijanske porodice kao goste. Dolaze u avgustu kada su kolektivni odmori u Italiji i obicno ostaju tokom celog meseca. Vecina njih ima svoje camce koje ostavljaju u dvoristima vila kojima se svake godine ponovo vracaju.

Marijes je udaljen 6km od Limenarije. Ovo malo ribarsko mesto ima sve sto vam je potrebno za letovanje: mali market, 5-6 restorana, kafic, interent cafe...zapravo, ukoliko ne zelite da odlazite u veca mesta, u Marijesu mozete naci sve sto vam je potrebno za svakodnevni zivot.

Na ulazu u skalu Marijes, sa leve strane, ispod magistrale nalazi se plaza, tzv.secerna plaza. Ova plazica je jako lepaukoliko na njoj nema guzve. To je moja omiljena plazica u blizini Limenarije u junu i septembru. Jula i avgusta je prepuna kupaca pa se voda zamuti. Plazica je inace sa kristalno cistom vodom i jaaako dugim plicakom. Na plazi postoje suncobrani i lezaljke za iznajmljivanje. Plaza nije duga zapravo veoma je mala, ali je siroka te je tako iza lezaljki i suncobrana postavljena mreza za odbojku, a i automobili se parkiraju maltene na samoj plazi. S obzirom da je na njoj nekako uvek prijatna atmosera, ljudi lako dodju u kontakt jedni s drugima i uvek se nadje dobro drustvo za odbojku. Secam se da smo proslog leta nekoliko puta nedeljno zaobilazeci Metaliju i Tripiti odlazili na secernu plazu zbog odbojke.

Plazica je karakteristicna po tome sto na okolnim stenama ima hobotnica, a u vodi mozete naci morske zvezde.

Duz celog setalista u skali Marijes su oni starinski, veliki lampioni i klupice ispod njih, tako da je Marijes uvece jako romanticno mesto. Na pocetku setalista, na steni, postoji mala statua Bogorodice (pogledajte sliku iznad). Kazu da se pre nekoliko godina na tom mestu udavilo jedno dete neke italijanske porodice, pa su roditelji pre nego sto su vratili u Italiju, na kamenu pored mora, postavili Bogorodicu kako bi ga cuvala dok se oni ne vrate.

U centru sela nalazi se mala sljunkovita plaza sa kristalno cistom vodom, na kojoj nikada nema guzve. Pored plaze postoji vise restorana koji imaju odlicne riblje specijalitete.

Na izlazu iz sela nalazi se jos jedna plaza, ali ona mi se ne dopada. Pesak je toliko sitan i mekan da lici na mulj. Zbog toga i voda nije bistra vec uvek zamucena.

Cinjenica je da na prvi pogled ovo mesto mozete da zavolite i pozelite da letujete u njemu ili da pomislite kako nikada ne biste letovali na takvom mestu. Ukusi su razliciti. Meni prija ta njegova izolovanost od drugih vecih mesta na Tasosu, njegov mir, dopada mi se sto mesto zivi svoj zivot kao da je vreme stalo pre mnogo godina. Boravak u skali Marijes podseti me na to da treba usporiti, sesti i uzivati u lepim zivotnim trenucima...Kada budete prolazili pored ovog mesta, setite se ovogo sto sam vam napisala, svratite u skalu Marijes, sednite na neku od klupica ili na nekoj stolicici ispred restorana, pogledajte kakvim zivotom zive mestani Marijesa i porazmislite o tome kako zivot zaista moze biti jednostavan i lep.