Moj blog je premesten!

Bicete odmah prebaceni na novi blog. Ukoliko se to ne desi, molim kliknite na
link
i osvezite svoje favorite.

Wednesday, April 29, 2009

Ipsarion, Thassos























Konacno post o Ipsarionu.

Ipsarion je najvisi vrh na Tasosu (1204)

Razlog zbog kojeg mi je trebalo malo vise vremena da napisem nesto o njemu, jeste taj sto se nikada nisam popela do vrha:) Nije da nisam avanturista, ali leti sam jako zauzeta, a i kada imam vremena onda neko drugi nema, jer se ipak ne bih sama upustila u takvu avanturu, tako
se kockice nisu poklopile za moj odlazak...

Razgovarala sam malo sa ostrvljanima i dobila sledece informacije.

Ukoliko zelite da pesacite do vrha onda je najbolje da izaberete put iz Potamije. Do vrha ce vam biti potrebno 3 sata, normalnim hodom. Put je obelezen, stazice su uske i strme i treba voditi racuna.

























Bitno je poci sto ranije, jer cim sunce jace zasija pogled sa Ipsariona na more nije tako jasan. Za pesacenje je bolje izabrati put iz Potamije i zato sto su pejzazi zivopisniji.

























Uputstvo na pocetku puta iz Potamije.





















Ukoliko ne zelite da pesacite, a zelite da ipak vidite Ipsarion onda imate mogucnost da krenete iz sela Marijes. Ono je udaljeno nekih 11km od vrha.























Put je pogodniji za dzip, ali kako ostrvljani kazu postoji samo nekoliko kriticnih delova na putu te uporni mogu izaci i svojim kolima do vrha. U jednoj tacki iznad Marijesa put se spaja sa putem iz Teologosa. To znaci da do Ipsariona mozete doci i iz Teologosa, ali je taj put jos losiji nego put iz Marijesa i dug 15-ak kilometara. Ukoliko krecete iz Marijesa dzipom (ili svojim kolima) mozete se pribiliziti vrhu na 200m.



















Moram vam skrenuti paznju na to da i na Tasosu ima zmija, narocito u planinskim predelima te tako treba i o tome voditi racuna.

Na internetu sam pronasla podatak da na putu za Ipsarion mozete videti retke ptice.

Ne zaboravite da se po dolasku na vrh upisete u knjigu utisaka i tako ostavite svoj mali trag u vremenu.

Zahvaljujuci Ipsarionu i mnogobrojnim brdima Tasos ima veoma dobru klimu. Noci su hladne, a danju pirka vetar koji osvezava dovoljno, a ipak ne smeta.
























Gradonacelnik je obecao da ce ove godine napraviti zicaru do Ipsariona, ali koliko vidim jos uvek je nema. Grcka je ovo, a Grci su jako slicni nama...tako da...bice za jedno 10-ak godina:)

Zbog ovog pogleda na Potamiju i Golden beach vredi pesaciti, ali ako zelite da se more ovako jasno vidi, polazak mora biti minimum u 5h.









































Pogled na ostrvo koje pripada Tasosu, Tasopula ili mali Tasos i na Keramoti.
























Na putu do Ipsariona zimi.





























Najinteresantniji opis puta do Ipsariona dala je gnjavatorix, na forumu o putovanjima na krstarici, i on izgleda ovako:



"Ustajanje u 7:15, pekara i pokret. Ovaj dan smo sebi zacrtali najvisi vrh ostrva – Ipsarion, 1206 m. U Potamiju smo stigli u 9, pronasli putokaz za Mountain Walkway to Ipsarion i avantura je pocela.






















Zapravo, nismo znali sta da ocekujemo, racunali smo na neka 3 sata hoda do vrha, po stazi. Medjutim 3 sata su se, uz nas (bolje receno – moj) tempo pretvorila u 4, ali valjalo bi tu uracunati i cinjenicu da ni staze bas nisu bile staze. Nakon klasicne staze na kojoj su drveni putokazi (koji otpadnu kad ih popreko pogledate, ali se, verujte na rec, lako vracaju na stupcice, gde ponovo stoje jednako kljakavo), mozete da se oslonite jedino na crvene markacije na stenama i kamenju.


Ograde zaboravite, od litica vas deli samo paprat... vrlo utesno! Neposredno pred vrh (jedan Ceh nam je rekao “300 metres” i odskakutao dalje, mi taman pomislili kako smo blizu, a onda smo se penjali jos sat vremena... mozda je mislio 300 metara u visinu... nikad necemo znati) je planinarski dom. Sama cinjenica da je ovde neko krocio pre vas, uspeva donekle da vas utesi. Usput nailazite na potpuno neocekivane pejzaze koje niste videli u turistickim brosurama Tasosa... bar ne u nasim agencijama






















Cesi i Nemci masovno dolaze na Tasos ciljano, znajuci da tu mogu da se kupaju i planinare... Uz kozje staze kojima smo se mi vukli, oni skakucu... Nakon 4 sata, osusenog nosa od vetra koji neprekidno udara, nakon table za koju ste mislili da na njoj pise 200 m, a onda ste shvatili da pise 2000 m (kriza tipa – ja ovo ne mogu, ja ne mogu vise... a on kaze samo – iza sledece krivine je...), sledi slatko zadovoljstvo – konacno shvatate da ste na ostrvu i da vas okruzuje voda, voda i samo voda. U daljini vidite Keramoti, Atos... sve.


I taman kad vas prozme zadovoljstvo sto ste postigli nesto veliko, primetite da oko vas sve vrvi od nemackih turista koji su iskoristili pogodnosti civilizacije i na vrh dosli dzipovima... babe u japankama... japankama!!! A ja u 2 majice, duksu i plasticnoj jakni... ona u papucama!!! Ali ipak, taj osecaj postizanja necega... ne moze da se meri... Upisali smo se u knjigu utisaka"




























Po meni najlepse fotografije koje se mogu naci na internetu postavila je cmoka, takodje na forumu krstarice, u temi Tasos u reci i slici:
















































































4 comments:

Nesa said...

super sto si se dotakla i ove teme...:)
samo ostaje nejasno da li kada parkiramo auto imamo 200m visinske razlike ili 200m staze do vrha...
ako je ova prva opcija, valja se pripremiti za uspon ;)
jer ja sam iz Vojvodine :)

Nikana said...

:) 200 pesacke staze...ali ko zna da li ces kao vojvodjanin uspeti da je savladas:)

Nesa said...

unajmicu nosace(serpase) ;)

DrKg said...

hvala na prelepom opisu. sigurno cu se otici do vrha bilo peske ili kolima.
pozdrav.