Uskrs na Tasosu

Najlepsi period na Tasosu jeste period oko Uskrsa. To je tako pre svega zbog lepog vremena, praznicne atmosfere i dolaska prvih turista. Nekako je tada sve radosnije, more je plavije, ljudi su veseliji...

Ove godine je neocikavano mnogo turista provelo Uskrs na Tasosu. Najvise je bilo Grcka i Rumuna. Otvoreni su svi kafici i restorani, cak i oni koji nisu planirali da krenu sa radom pre Uskrsa predomislili su se videvsi koliko se turista sjatilo na ostrvo.


Vreme je bilo lepo pa su se mnogi kupali. Razmisljala sam o tome da se sledece godine moze organizovati i jedan autobus iz Srbije.


Poslednja nedelja posta, tzv. strasna sedmica jako je bitna ostrvljanima. Svi se trude da sto cesce odlaze u crkvu, svi poste i mole se Bogu. Cetvrtkom se svi pricescuju kako bi na taj nacin i sami sudelovali u Tajnoj veceri sa Hristom i njegovim ucenicima.


Veliki petak je najtuzniji dan i narod skoro ceo dan provodi u crkvi. To je jedini dan u godini kada se ne sluzi liturgija, vec se citaju dogadjaji iz Novog Zavjeta koji su se toga dana odigrali. Ne cuje se zagor ni smeh u crkvi ni ispred crkve. Onog trenutka kada je Hristos umro na krstu, pocepale su se zavese jerusalimskog hrama i pukla su sva zvona. Zbog toga se na veliki Petak ne cuju zvona na crkvama vec samo drvena klepala. Vecina se trudi da toga dana bude u crnini i razmislja o tome sta je Hristos pretrpeo zarad nas, bicevan, mucen i na kraju raspet. Toga dana se ne jede nista, ne zbog same hrane vec zbog tuge. U petak uvece se simbolicno predstavlja skidanje Hristovog tela sa krsta i postavljanje u grob. Tada svi u tisini izlaze iz crkve i krecu na simbolicnu Hristovu sahranu. Na celu povorke su najuticajniji ljudi iz mesta, lekari, profesori, advokati koji pevajuci predvode povorku. Iza njih se nosi hristovo telo okiceno cvecem, a sledi ga hiljada ljudi u tisini, sa svecama u rukama. Na svakoj raskrsnici se staje i narod pobozno prolazi ispod stola koji predstavlja postolje na kome se nalazi Hristovo telo. Na terasama su ljudi koji zbog bolesti ne mogu da hodaju. Obicno su to stariji ljudi sa svecama u rukama. Meni je taj detalj najdiriljiviji. Dok povorka prodje kroz grad sva svetla na svim kucama su upaljena i muzika je iskljucena u svim kaficima, restoranima... Nema osobe koja u tom trenutku nije na ulici, pocev od malih beba do najstarijih, bolesnih, nepokretnh...Od povratka u crkvu pa sve do subote uvece narod celiva plastanicu u kojoj je bilo uvijeno Hristovo telo...
























U ponoc izmedju Velike subote i nedelje narod se okuplja ispred crkava i manastira. Tacno u ponoc organizuje se veliki vatromet i tada pocinje vesela uskrsnja liturgija. Ljudi se ljube, govore jedni drugima: "Hristos anesti"...

Mi smo ove godine Vaskrsenje hristove docekali u manastiru sv. Arhangela Mihaila. Zbog ogromnog broja ljudi otvorena je nova, velika, jos uvek nedovrsena crkva. Bilo je zaista mnogo naroda. U ponoc su svestenici i monahinje izasli na balkon ispred manastira i tu odrzali sluzbu. Biti u manastiru na dan Uskrsa poseban je dozivljaj.

Posle povratka iz manastira svaka porodica na trpezi ima vrstu corbe od iznutrica koja se sprema samo na dan Uskrsa. Zove se magirica i jako je zahtevno spremiti je.


Nedelja je dan kada su sve porodice na okupu. Jedan obrok je uvek zajednicki, u krugu porodice. Jagnje ili jare se od ranog jutra postave na razanj da bi se negde oko 15h rucalo. Nedelju dana pre Uskrsa otvora se klanica iznad Limenarije i u njoj se za 5 dana zakolje nekoliko hiljada jarica.


Ponedeljak je poznat po tome sto se cudotvorna ikona sv. Ahangela Mihaila prenosi iz Teologosa u manastir sv. Arhangela. Narod krece u 14h iz Teologosa. Ove godine okupilo se oko 300ljudi koji su pesaka preneli ikonu iz Teologosa u manastir. "Put" od Teologosa do manastira je jako tezak, strm sa velikim usponima i potrebno je 4h kako bi se stiglo. "Putnike" u manastiru ceka rucak, malo kasnije vecernja sluzba, a sledeceg dana izjutra, krece se na put za Teologos. Toliko dugo pesacenje uglavnom starijih osoba, ali i mladjih, pokazuje njihovu iskrenu poboznost. Inace, ikona koja se nosi, jeste ikona koja je spasila manastir pozara. Zapravo, pozar koji sam pominjala iz 90-ih godina, sasvim se priblizio manastiru, a onda su monahinje izasle sa ikonom i stale ispred vatre, koja se istog trenutka povukla.